Резиме
Најбоље уређење привреде је оно у коме свако ради оно што најбоље зна. Држава не може боље, јефтиније,  или  продуктивније да организује производњу од предузетника, али исто тако нико од државе не може боље да искаже  заједнички интерес и потребе друштва. Поред тога, за свако организовање производње, поред знања, потребан је и новац , а то је својеврсни производ државе. Само, за разлику од садашњег банкарског кредитирања, држава свој профит треба да тражи из прираста дохотка, а не лихварски, из закупа државног новца. Дефинисањем стратегијских планова развоја привреде, кредитирањем предузетничких пројеката, као и контролом токова новца, држава ће пружити предузетништву све оно што му сада недостаје: смањење ризика, кредитну подршку и осигурање ликвидности.Тржишту ће остати само улога пост-судије о успешности  овог приватног и државног предузетништва.
Напомена,
Овај рад је објављен  у Зборнику радова Научног друштва економиста "Како повећати конкурентност привреде и извоза Србије", 2010.

Attachments:

Привредна криза и спољни дуг.Како даље.rar

[ ]

81 Kb

2 Downloads