Ако треба да очекујемо да ће после најављених избора доћи до стабилизације на политичкој сцени, смањења конфронтација и успостављања демократских односа у друштву, верујем да  се то неће десити. Напротив, односи у друштву ће се још више погоршати. Чињеница је да је покренут дијалог о изборним условима, али је у исто време најављњно и одржавања нових избора, што у преводу значи да ће се избори одржати са или без договора. Све у свему, да би избори имали смисла они морају да почивају на интересима свих актера у овом процесу а пре свега на интересима грађанима, што сада није случај.

У садашњој ситуацији, заказивање ових избора у потпуности одговара интересима само Српске напредне странке (СНС). То је изузетно добро осмишљена концепција са визијом  управљања до 2030 године.  Наиме, за СНС је најважније одржавање парламентарнмх и председничких избора заједно, по систему „два у један", а сада је за то добра прилика која се не пропушта. У СНС су свесни да странка не може да опстане без свог Председника, али ни Председник без своје странке. Поред тога, ови избори су  за ову странку генераална проба за изборе 2026 стим да ће на тим изборима бити скраћен председнички мандат.   Партија је убеђена да сада нема конкуренцију и да она најбоље изражава интересе овог друштва. За СНС кампања је већ почела- устваари није ни престајала! Јавност се свакодневно обавештава о успесима како на спољњем тако и на унутрашњем плану, да бисмо већ више пута били обавештени  да смо међу најбољима у Европи. Објективно, СНС са својом организацијом, опоменама и прозивкама грађана, подилажењем пензионерима и сл. неће  угрозити већинску подршку својој странци  чак и у случају да прихвати све захтеве опозиције, осим раздвајања парламентарних од председничкмх избора.

Дакле, све ће се завршити супротно од очекиваног, уместо демократског потврдићемо аутократски систем управљања, са тенденцијом прерастања у једностраначки систем. Поред  тога, двоструко давање поверења, у интервалу од само две године, створиће код ове странке самозадовољство, моћ  и уверење о незаменљивости. У таквом убеђењу све критике, неслагања или евентуални протести грађана, за странку  би чак били и  пожељни, као израз демократских слобода. Али, ако затреба, ако то прерасте у неки „бунт“, како се све чешће чује на друштвеним мрежама, власт то може прогласити непријатељским па и унутрашњим тероризмом како је то недавно промовисано у Америци.

Међутим, СНС није схватила, или није хтела то да схвати,  да  под опозицијом садашњој власти не треба рачунати само присталице странака опозиције, већ и у  далеко већем броју незадвољне грађане који актуелну власт сматрају неспособном и недораслом да води ову земљу. Не треба заборавити  ни масовност Покрета грађана. То нису били захтеви материјалне већ системске природе. Били су погрешно усмерени  на смену Председника, али проблем  наших избора није персоналне већ системске природе. Пропали су, али је количина мржње која је тада испољена остала, а рекао бих и да је у порасту, само је питање када ће се она поново испољити.

Од грађана се тражи само да гласају,легализују власт али,објективно, грађани више не знају шта је лаж а шта истина. Лагање у корист странака је постало легитимно. Обећања су постала ефикасно средство за стицање поверења грађана, а ништа не коштају, осим образа али то се више не рачуна. Више нема ни стида акамоли одговорности за обмањивање јавности. Теме које би довеле у питање поверење грађана  се не помињу, али смо зато редовно обавештавани да они претходни нису ваљали- да су били лопови или неспособни. У овом  информативном лудилу у коме се грађанима нуди да бирају ко је мањи лопов а ко издајник или ко је болестан а ко луд и сл, избори се не могу сматрати легитимним. Грађани су од субјекта одлучивања  претворени објекат за манипулисање. Партијама се више не верује, а без тог поверења нема ни  јединства ни политичке стабилности у земљи. Али, поверење се не може повратити само  понављањем избора. По мом убеђењу,  извор тог неповерња  се налази у самом изборном систему. Основни недостатк овог система је у томе што не регулише одговорност странака према грађанима. Наиме, односи у друштво које градимо, почивају на принципима слободе, одговроности и једнакости појединаца у друштву. Право сваког  појединца је да бира шта ће да ради , али исто тако је и одговоран за последице тог избора, ма каве оне биле. Како за појединце тако и за политичке партије. Тржиште нема разумевање за  жеље појединаца – вреднују се само резултати. За онога који то не зна чека га стечај, али не и за наше  политичке партије. Обећања која се нуде грађанима трају само до затварања биралишта. Оне саме себе оцењују, служе се полуинформацијама, па и лажима не водећи рачуна о реализацији програма за које су добили поверење. Зато је нужно да се у наш изборни систем поред страначких права уведе и страначка одговорност. Све док се не уведу пролазна времена за контролу реализакије програма, моралне провере за кадрове у извршној и законодавној власти, санкције за лажи и популистичко понашање, власт не може да очекује поверење грађана  нити политичку стабилност у земљи. Власт мора својим понашањем и својом одговорношћу да буде и пример  за углед, а она сада то није. Да то није немогуће навешћу само неколико примера из понашања партија у власти у земљама западне демократије, на које се често позивамо: Председник владе Аустрије је због сумње за  корупцију у својој странци поднео оставку, Министарка за заштиту животне средине  у Белгији оставку је поднела због популистичког  информисања јавности, а Министарка одбране у Немачкој  због сумње за плагирање докторске дисертације, итд. Све ове оставке су изнуђене зато што партије у власти чувају свој углед и поверење грађана који су им омогућили да буду у власти. Ако то може у овим земљама зашто не би могло и у нас? Не сећам се да се то  десило код нас ни на нивоу председника општина акамоли председника владе.

Све у свему, било би рационално да се ови  избори одложе, иновира изборно законодавство, а следећи избори одрже у редовном року. Предлози које сам изнео су надстраначки, па не нема разлога да не буду и прихватљиви, осим за партија које су своје личне и партијске интересе ставиле изнад заједничких, а такве нам и не требају.

По свему судећи, одлагање избора није реално, што значи да нас очекује још већа страначка нетрпељивост и сукоби, а вероватно  и протести, чији исход је тешко предвидети. Но, било како било, треба да знамо да све последице управљања државом, добре или лоше, сносимо само ми, грађани а не странке, па нам не може бити свеједно коме ћемо поверити да управља нашом земљом!.

У Панчеву 31.10.2021.