Rezime:
Problem upravljanja, u najširem smislu, možemo da definišemo kao izbor cilja i preduzimanje aktivnosti za njegovu realizaciju. Programi optimizacije uspešno pomažu subjektima odlučivanja za definisanje cilja, ali njegova realizacija zavisi od efikasnosti organizacije i hijerahijske motivacije za njegovu realizaciju. Naime, izbor i realizacija zajedničkog optimuma uvek predpostavlja izmenu postojećeg stanja, sa različitim efektima na ekonomsku poziciju delova tog istog sistema. Znači, za efikasno sprovođenje postavljenog zadatka, neophodno je prethodno uspostavljanje novih odnosa između delova u sistemu i na taj način obezbediti motivaciju za realizaciju izabranog cilja, odnosno definisanog zadatka. Smisao i svrha ovog rada je, da u okviru istog programa optimizacije, istraži mogućnost njegovog proširenja sa zadatkom ne samo izbora zajedničkog optimuma, nego u istom rešenju, uspostavi i odgovarajuću ravnotežu između delova sistema u odnosu na taj optimum.
Ključne reči: odnos delova i celine, programi optimizacije, poslovni sistem, interne cene, hijerahijsko planiranje.
Uvodne napomene. Svrha rada.
Sa ovim problemom usaglašavanja odnosa delova i celine suočio se i L.V.Kantorovič,tražeći rešenja za ostvarenje državnog plana. Naravno, danas se ne može govoriti o sistemu centralističkog planiranja, oličenog u tadašnjem SSSR-u, ali primer koji je ovaj autor koristio za usklađivanje ekonomskih odnosa grupe preduzeća, ili jedne delatnosti, sa zahtevima tržišta u pogledu strukture i količine proizvodnje, vrlo je aktuelan i za danšnje uspostavljanje ovih odnosa u velikim, hijerahijski organizovanim poslovnim sistemima. Izbor ovog primera učinili smo iz nekoliko razloga. Prvo, primer je jednostavan, u literaturi već opisan, a stručnoj javnosti dobro poznat. L.V. Kantorovič je na ovom primeru i postavio osnove linearnog programiranja. Došao je do optimalnog rešenja na jedan vrlo jednostavan i interesantan način, za koji mislimo da je i danas aktuelan i poučan. Drugo, autor je proceduru traženja optimalnog rešenja , podredio maksimiziranju proizvodnje, a tek posle tražio cene koje će motivisati preduzeća za ostvarenje te proizvodnje, a ne obrnuto. Mislimo da ovaj izbor nije slučajan.
Treće, autor je dao optimalno rešenje za sistem, kao celinu, ali se problematikom unutrašnjih odnosa u sistemu nije bavio.Ii tako, po našem mišljenju , ovu analizu ostavio nedovršenom.Ovo se može razumeti za vreme u kome je autor živeo, ali danas, ovaj nedostatak je ozbiljna smetnja daljem razvoju i primeni linearnog programiranja uopše. Ubeđeni smo da je ovu nedovršenost u opštoj formulaciji programa optimizacije moguće prevazići, pa ćemo to na istom primeru i pokazati.

Attachments:

Planiranje i usklađivanje interesa u poslovnim sistemima.rar

[ ]

601 Kb

5 Downloads